Pripadnici KIRS-a, žandarmerije, policije u uniformi i civilu rasteruju ljude koji su se sklonili od kiše ispod krova parkinga
Svakodnevna represija u parkovima
Delegacija proterivača, na prvom mestu komesarijat za izbeglice (koji može biti nazvan i „komesarijatom protiv izbeglica“) žandarmerija, gradska policija i policija u civilu, svako veče i svako jutro dolazi na mesta gde se ljudi sklanjaju ne bi li odspavali koji sat, i poteruje ih. Bilo je slučajeva kada je policija koristila silu da bi „sklonila“ ljude sa mesta , gde su mirno spavali ili odmarali. Neki od zaposlenih Komesarijata su izjavili kako su oni na“ istom nivou kao i policija”, time priznali pravu prirodu svog posla. U mnogim slučajevima se pokazalo agresivno i sadističko ponašanje zaposlenih Komesarijata koji su već mesecima na misiji da uznemiravaju, proteruju ljude i pozivaju policiju na intervencije.
O sadističkom ponašanju i iživljavanju nad ljudima svedoči i slučaj od pre par dana kada je zaposlenik Komesarijata tokom proterivanja bacio zemlju u hranu koju je grupa ljudi pripremala.
Prema svedočenju ljudi, svojim ponašanjem se najviše ističe radnik Komesarijata sa fotografije, koji prilazi ljudima dok odmaraju i udara ih baterijskom lampom koju stalno drži u ruci i šutira ljude dok spavaju. Naravno ovaj pojedinac je samo odraz sistema koji mu daje moć da zlostavlja ilegalizovane, verujemo da nema “dobrih” i “loših” sluga represivnog državnog aparata, ali je važno da se zna ko je trenutno izvršitelj naredbi. Dokumentujte i intervenišite u slučaju da ste svedok nasilja i proterivanja!
Dosta je pogledati video snimak koji su ljudi snimili u kampu u Krnjači, i biće jasno zašto ljudi ne žele da borave na tim mestima. Pored toga što tridesetoro ljudi spava u istoj sobi i da nema hrane, ljudima se uskraćuje sloboda kretanja, da bi izašli često moraju preko ograde.
Svaki logor koji nosi naziv “izbeglički kamp”, “prihvatni centar” itd. je vrsta zatvora. Razlike su samo u nivou militarizacije te institucije. To su koncentracioni logori današnjice, postoje da bi ljude držali u izolaciji pod kontrolom, istovremeno ti zatvori su biznis za državu i njene institucije.
“ To što bi ljudi (ako ih ne bi maltretirali) radije spavali u ruševinama i parkovima, dovoljno govori o tome da bi se trebalo preispitati šta nije u redu sa kampovima. “ ( otac četvoro dece, trenutno zaglavljen u Srbiji)
U noći 13.-14. avgusta, tek što su stigli, 150 osoba je izbačeno iz kampa “Krnjača”, pa su ljudi bili prinuđeni da hodaju nazad do Beograda. To se desilo nakon što su isti ti ljudi bili naterani od strane policije i komerasrijata da napuste parkove i da idu u kamp, jer „im je tamo mesto“. Ova besmislena, apsurdna politika jeste politika straha i nasilja.
Park je za sve!
Kao intervencija lokalnog stanovništva na sve veću represiju i državnu propagandu, u nedelju se održalo solidarno druženje pod nazivom „Park je za sve!“ . Pored kulturnog i zabavnog programa poput performansa, izložbi, kreativnih radionica, pravljenja banera i filmskih projekcija, ideja okupljanja je bila da se ukaže na to da se lokalno stanovništvo i ljudi koji su zaglavljeni zbog represivnog graničnog režima suočavaju sa istim problemima; policijske represije i sistematskog nasilja. Jedan od simbola represije su narandžaste plastične ograde u parkovima, zbog kojih prostor koji bi trebao da bude javni i za sve nas postao leglo novih ograda.
Push-backovi iz Hrvatske
Zbog prevelikog policijskog nasilja i opasnosti na granici sa Mađarskom, ljudi su u potrazi za drugim rutama. Međutim, pošto se represivni sistem migracione politike EU primenjuje svuda, ljudi se suočavaju sa istim nasiljem na svakoj granici. Mnogi su više puta vraćeni iz Hrvatske, njihovi zahtevi za azil su ignorisani, bez sudskog rešenja, samo su „ gurnuti „ nazad na drugu stranu granice, pojedine grupe su se vratile sa teškim telesnim povredama nanete od strane hrvatske granične policije. Neki su stigli čak do Slavonskog broda i Zagreba i vraćeni odatle.
no border serbia 