Fantomke – policija: koalicija

Volela bih da se objavi što se dogodilo 7.novembra 2016.,  u vozu koji je krenuo u 21.50  iz Beograda  za Budimpestu.
Žao mi je da nisam mogla napraviti video snimak, sada sve što mogu je da prepričam  šta sam videla i čula, a naravno u policijskoj državi svedočenje nas “običnih ljudi” skoro ništa ne znači.

Stigli smo do Novog Sada, gde su dva policijska službenika ušli u voz. Po opisu jedan od njih je bio nižeg rasta, ćelav, a drugi visok, sa širokim ramenima, reklo bi se u svojim kasnim 40 godinam, kosa već prosedela.

Ubrzo nakon što je voz krenuo policajci su krenuli da kontroliraju ljude, one koje su mogli da identifikuju kao strance – migrante, razume se zbog tamnijeg tena  kože. Dakle, jasno je da se radi  o rasističkoj policijskoj kontroli. Bilo je u vozu dosta stranaca, ali  oni su bili turisti i naravno njih niko nije uznemiravao.
Ti policajci su bahatim hodom prolazili među sedištima i  naredili  ljudima – koji su bili vidno preumorni i napaćeni- da izađu sa svojim rančevima u deo između dva vagona gde se nalazi WC. Dugo je trajalo to ponižavanje, morali su da drže ruke u vis, sve su ih ispipali, iz rančeva su morali sve povaditi. Gledam ostale putnike svi se prave kao da se ništa ne događa.

Onda su se policajci vratili u vagon i priši grupi od 3 mladića, koji su sedeli preko puta mene.  Na lošem engleskom su ih pitali za papire, a onda su  im rekli  da pokupe svoje stvari i da pođu za njima. Izašli su iz vagona. Mislila sam da će i njih pregledati i onda će se vratiti. Međutim nije ih bilo nekih 20 minuta. Prošetala sam kroz voz ali ništa nisam videla. Tada sam pomislila da su se možda premestili u neki drugi vagon. Tri mladića su se ipak vratili, videla sam odmah da su uznemireni  i u lošem stanju. Pitala sam jednog od njih šta se desilo. Prvo se malo ustezao zatim je rekao da su im policajci uzeli sav novac koji su imali.  Ispričao je da su ih zaključali u kupe, prvo išamarali, zatim je sledila ucena: ili će im dati novac koji imaju ili će ih skinuti sa voza i staviti u zatvor na 2 meseca. Pretresli su ih i od njih trojice uzeli  1000 eura. Onda su im rekli :

“Vratite se da spavate. Mi vas nismo videli.”

Pitao me je da li znam kakva je situacija u Iraku. Kaže mnogo toga su prošli ali nisu očekivali da će im se u  Evropi ovakve stvari događati. Bio je ljut, ne samo zbog ukradenog novca, nego zbog svih poniženja koja su pretrpeli usput i zbog izložene situacije u kojoj se nalaze.
Predstavnici državnih organa mogu raditi bilo šta i nama lokalcima, a pogotovo njima, jer znaju da ljudi nemaju nikakva prava, a da njih štite uniforme i ološ odozgo.

Sećam se da me je pitao kuda ide ovaj voz. Rekla sam do Budimpeste. On je samo rekao: “ Ah, that’s good.” Naravno, šta bi drugo i rekao. Za nas privilegovane je dobro. Pomislih na žicu i zatvore gde se zatvaraju ljudi  kojima je zakonski oduzeto pravo na putovanje i ne znam šta bih mu rekla.
Lepo smo popričali sve dok on i svi ljudi bez papira nisu morali da napuste voz u Subotici. Pozdravili smo se i ja sam glupo poželela sreću da stigne do svog brata u Englesku. Napolje je pljuštala kiša.                                                                                                                                  Voz se preparkirao i ušla je granična kontrola. Izlupali pečate u pasošima i nakon kraćeg čekanja smo nastavili.  Na mađarskoj strani  malo duže čekanje,  murija upada sa merdevinama i alatima proveravaju svaki prorez voza, duže gledaju pasoše, putnicima postavljaju glupa pitanja, ali u suštini to je to, voz se pokreće i prelazimo  granicu  za  čiju militarizaciju je mađarska vlada do septembra 2015 primila 60 miliona evra od EU a od tada verovatno i više.

Najvažnije što sam htela podeliti je moj osećaj povodom ove pljačke. Zapravo sam bila jako besna na sebe što nisam odmah  intervenisala i što se nisam suprotstavila nasilnicima. I da smo se svi mi, ili makar nekoliko nas ostalih putnika pobunili čim su upecali prvog čoveka verovatno bi se slučaj drugačije završio.
Čula sam već puno sličnih priča , i vi ste već puno  pisali na vašem blogu o tome, ova pljačka sigurno  nije jedan izolovan slučaj, nego  se radi o sistemskoj pljački i nasilju. Postavlja se pitanje kako se boriti protiv zle koaliciji državne vlasti, policije i suda?
Pisanje žalbi  skotovima u državnim institucijama ili slično je naivno i potpuna besmislica , nikakve istrage se ne bi pokretale ili bi bile čiste farse. Pravde nema, znaju to ljudi  veoma dobro pogotovo na ovim prostorima. Mediji, sluge režima nema šanse da objave pravu kritiku, nema pravih novinara sve kukavice i uvlakači, koji ne žele da se zameraju vlastima. Jedino što bi mogao imati neki efekat,   da se ljudi solidarišu i reaguju u ovakvim i sličnim slučajevima.. npr. u gradskom prevozu kada maltretiraju ljude zbog karte ili kada komunalci tlače bake koje prodaju cveće na ulici.
Trebamo se odreći konformizma i rizikovati da ćemo možda i sami imati male neprijatnosti a ne da okrećemo glave kao da se ništa nije desilo. Pošto svi ćute, pošto su svi prestrašeni, pošto se niko ne buni zato su ovi krimosi u uniformama još više ohrabreni a mi sve više izloženi njihovom tlačenju.
Solidarno bez straha!
pozdrav

This entry was posted in ZINE: Externalisation of EU migration politics. Bookmark the permalink.