Granični režim ubija!

borders kill sticker 2

(Saopštenje  aktivista  koji se zalažu za SLOBODU KRETANJA)

Ne želimo da naše aktivnosti budu ograničene samo na reakcije svakodnevnog sistemskog nasilja i analizu neprimerenih medijskih tekstova, sledeće saopštenje objavljujemo zbog nedostatka kritičkog, opozicionog stava mejnstrim diskursu. Njegova namera je da ukaže na drugačiju perspektivu u proceni skorašnjih događaja i njihovog smeštanja u širi kontekst.

U skorije vreme bezbroj članaka je obljavljeno o smrti Muse Beri, o skorašnjoj nesreći kod Leskovca, kao i o smrti migranta koji je preminuo u subotu uveče u niškoj bolnici. To su žrtve o kojima su mediji u potrazi za senzacijom ili “orijentalnim” temama izvestili. Za mnoge “nevidljive” žrtve evropske migracione politike verovatno nikada nećemo saznati. Čini se, da se evropska javnost već navikla na priče sa Lampeduze, slike mrtvih tela na italijanskom i španskom kopnu, ali takozvana Balkanska ruta je takođe veliki rizik za migrante i postala je jednako smrtonosna.
Ovi smrtni slučajevi nisu slučajne nesreće, oni su posledica kapitalističkog sistema koji čuva svoju kolonijalnu „tradiciju“, deleći nas prema tome da li posedujemo „važeća“, „ispravna” dokumenta ili ne, prema mestu  rođenja, religiji, prema boji naše kože.
Ni jedan objavljeni članak se nije dotakao  pitanja zašto su ljudi prinuđeni da rizikuju svoje živote i putuju na jedini mogući način koji im preostaje, a koji ovaj sistem naziva “ ilegalnim”. Izostavlja se važna činjenicu da ljudi, migranti, zbog dobro čuvanih granica, jakih policijskih i pograničnih kontrola, režima granica koje im u potpunosti isključuju mogućnost “legalnog” putovanja- nemaju drugog izboga nego da putuju na ovaj rizičan način, često koristeći usluge krijumčara. Tragedija kod Leskovca nije samo još jedna saobraćajna nesreća te vrste a ni krijumčari nisu jedini odgovorni faktor. U spomenutom konkretnom slučaju, uzrok  smrtonosnog stradanja jeste da je 51 osoba bila strpana u kombi, namenjen prevozu robe, kao i prevelika brzina vožnje. Ali do tragedije je moglo doći  i u slučaju da se ti ljudi nisu ukrcali u taj kombi. U traženju rešenja,  kačili bi se na vozove, uvlačili bi se ispod kamiona, smrzavali bi se u šumama oko prihvatnih centara čekajući da im MUP izda potvrdu ili da ih upravnik pusti u kamp, mogli bi biti uhapšeni svakog časa, zatvarani na neodređeno vreme, deportovani… Mogli bi stradati na razne druge načine kao što na hiljade drugih ljudi strada svakodnevno zahvaljujući evropskoj migracionoj politici. Opasnost graničnog režima je svuda i stalno prisutna!                                  Nije krijumčarenje suštinski uzrok ovakvih tragedija. Ono je takođe posledica postojanja granica. Kada bi svi ljudi imali jednaka prava na slobodu kretanja, krijumčarenje ne bi postojalo. Restriktivna i rasistička migraciona politika Evropske Unije koja stvara “ilegalnost” je na direktan način odgovorna za postojanje krijumčara i stvaranja lanca kriminalnih aktivnosti.
„Borba protiv krijumčarenja”, „Rat protiv terorizma”, „Invazija migranata” –  sve su to bombastični naslovi istog mehanizma  čiji je zadatak da izazove strah i opštu paniku u već, i inače, izmanipulisanom, paranoičnom, ksenofobičnom zapadnom društvu (koje se sada deklariše kao Charlie) i da se na taj način opravdaju novi ratovi, jačanje  granica, kao i enormni troškovi svih tih akcija. Da nazovemo stvari imenom ova demokratska Evropska Unija (kao i SAD i Australija) vodi rat protiv migranata, na najlicemerniji mogući način. Posebno je bolno da bivše jugoslavenske republike, koje nemaju zločinačke kolonijalne ratove iza sebe, isto učestvuju u ovom zlodelu. Posedujući tradiciju borbe protiv okupacije, do ne tako davno uvažavalo se i sarađivalo sa bivšim (sada ponovo na drugi način) kolonizovanim zemljama, iz kojih mahom sada izbeglice i dolaze. Setimo se samo ideje pokreta Nesvrstanih. Danas, kao da su svi zaboravili šta znači antifašizam, antiimperijalizam, dok su vlade bivših republika potpuno podređene, i kao bedni  ljigavi poltroni izršavaju naređenja.
O tome kakve razmere je uzela ljudska otuđenost među nama, dosta govore termini koje mediji upotrebljavaju, kao na primer, u naslovu Blica: „Preminuo ilegalac povređen u teškoj saobraćajki kod Leskovca” ili komentari građana, da citiramo samo jedan od mnogih:   “Ovde komesarijat za ibeglice nema sta da trazi! Oni nisu dosli u Srbiju kao izbeglice, vec su ilegalno ušli u zemlju. Treba ih vratiti tamo odakle su došli (a mislim da su preko Makedonije usli). Srbija nema novca da leći svoje gradjane, jos su nam ovi falili.”                    ( izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/U-nesreci-kod-Leskovca-povredjena-54-stranca.lt.html )                                                                                                                       Želimo da skrenemo pažnju na način izveštavanja medija koji i dalje koriste diskriminatorski termin “ilegalni migranti” i na taj način dodatno kriminalizuju već kriminalizovane migrante. Takođe, današnje medijsko potenciranje na tome da će “ilegalni migranti” biti izolovani i smešteni u posebne bolničke prostorije dok se ne utvrdi “da li boluju od nekih opasnih zaraznih bolesti” je vid diskriminacije i marginalizacije migranata, tražioca azila. U svim bolnicama – standardna procedura posle prijema povređenih je uzimanje krvi na analizu, tako da ne vidimo potrebu da se taj uobičajeni postupak posebno naglašava u medijima kada su u pitanju migranti. To je samo još jedan od načina etiketiranja migranata kao potencijalne opasnosti za bezbednost i  zdravlje  “nacije”. Zbog rasističkih zakona i ljudi koji ih bez razmišljanja sprovode, šestoro ljudi iz grupe povređenih kod Leskovca, nakon doživljenih teških trauma sada se nalazi u zatvoru! “Ilegalac, N.N. lice, iregularni migrant, azilant, oni… “ Koliko će nam vremena trebati da shvatimo da su “oni “zapravo “mi”, a da smo “mi” „oni“? Jer, svaki potlačeni, povređeni, poniženi pojedinac znači poraz svih nas, celokupnog ljudskog roda, a lako se može desiti da od danas do sutra i mi postanemo ti “ilegalci”.  Zato apelujemo na više solidarnosti i razumevanja, na kritički stav prema graničnom režimu i migracionoj politici EU, prema zatvaranju i deportaciji migranata, prema policijskoj represiji, prema  kriminalizaciji i ilegalizaciji, i izveštavanju mejnstrima. Ostati neutralan znači biti saučesnik ovog ubilačkog sistema.

 
 
This entry was posted in articles. Bookmark the permalink.