Nove taktike, isto nasilje: policija u Subotici “premješta” ljude iz džungle do kampova za tražioce azila

 Prema izvještajima medija ljudi iz stare subotičke ciglane i njene okoline redovno se “premještaju” do kampova za tražioce azila (u Krnjači i Banji Koviljači). Članak obljavljen 29.-og decembra obaveštava o takvom premeštaju (http://www.subotica.com/vesti/imigranti-prebaceni-iz-stare-ciglane-u-kolektivni-smestaj-u-krnjaci-id21607.html), a sledeći članak je objavljen nakon nedelju dana (6. Januara 2015: http://www.tanjug.rs/novosti/160513/subotica-vise-od-60-migranata-prebaceno-u-prihvatne-centre.htm, http://www.gradsubotica.co.rs/akcija-transportovanja-migranata-se-nastavlja/). U prvom članku možemo pročitati da su ove “akcije” planirane na nedeljnoj bazi. Kao posledica ovih premeštaja broj migranata koji borave u subotičkoj ciglani se znatno smanjuje. Brojke variraju svakodnevno; dok je u decembru više od stotinak ljudi učestalo boravilo tamo, u skorije vreme taj broj je znatno manji.

Situacija u subotičkoj ciglani je veoma teška kao što smo već pisali o tome i ranije (LINK: https://noborderserbia.wordpress.com/2014/12/28/sistem-koji-ilegalizuje-subotica-22-decembar/, https://noborderserbia.wordpress.com/2014/12/29/alarmantna-situacija-i-policijska-represija-u-subotici/). Vlada ekstremna hladnoća (pogotovo tokom noći), jaki vetrovi Panonske ravnice, padavine i sneg – ali isto tako i neprestana policijska represija. Svi naši sagovornici su iskusili policijsko nasilje i ucenjivanje od strane policije zarad novca. Policija dolazi svakodnevno, koristeći razne oblike nasilja, fizičko nasilje, suzavac; preteći hapšenjem i deportacijom, i tako prisiljavajući ljude da daju sav novac koji imaju kod sebe(50, 100 pa čak i nekoliko stotina eura). Uprkos velikoj frekvenciji ljudi koji stalno dolaze i odlaze, neki od migranata moraju ostati tamo duže vreme. Zbog stalnog policijskog nasilja veoma je teško konstruisati improvizovana skloništa: policija ih redovno uništava i pali, tako da ljudi često spavaju samo na goloj zemlji bez vreća za spavanje i ćebadi.

Taktika koja podrazumeva racije i “premeštanje” ljudi u centre za tražioce azila po drugim delovima zemlje se u Subotici, koliko je nama poznato, ove godine po prvi put primenjuje. Prethodnih godina racije u “džungli” su služile prevashodno za ucenjivanje i iznudu novca, ali isto tako, organizovane su i veće, sistematičnije represivne operacije, koje su uključivale hapšenje i zatvaranje migranata, ili direktne deportacije u Makedoniju (LINK: http://afghanmuhajer.blogspot.com/2012/02/subotica-emergency-conditions-end-with.html). Ove godine nova taktika je – prema medijskim izveštajima – smeštena u okvire “humanitarne” i “dobrotvorne” akcije da bi se “spasili” ljudi od zlokobne hladnoće i vetra. Smatramo da je bitno istaći širi kontekst ovih operacija i ukazati na to da su ove taktike premeštaja deo represivnih mera koje pogađaju migrante na njihovom putu kroz Srbiju.

Iako su ove operacije prikazane samo kao premeštanje ljudi, i dalje se radi o policijskoj operaciji koja uključuje pretnju, nasilje i represiju. Najvidljiviji znaci toga su zapaljeni šatori, razvaljena skloništa i namerno uništavanje svih materijala i predmeta koja bi mogla biti korisna za ostale ljude koji putuju istim putem. Ljudi su nasilno udaljeni iz ciglane i premešteni u kampove bez pitanja da li to oni žele ili da li hoće zatražiti azil u Srbiji. Azilni sistem u Srbiji je u potpunosti nefunkcionalan i ljudi nemaju nameru da ostanu u Srbiji. Neki od migranata koji su stigli u Suboticu su već ranije bili u istim tim centrima i odlučili da ih napuste da bi nastavili svoj put ka državama EU. Oni ne žele ostati u Srbiji, sve što žele je proći kroz nju što brže i bezbednije. Približavanje granici je korak napred, a onda ako su premešteni u Banju Koviljaču na Bosansku granicu to je opet nepoželjan korak unazad. U stvari, većina ljudi će nakon par dana ponovo napustiti centar za tražioce azila gde su bili premešteni i vratiće se u “ džungle” sa nadom da će što pre preći granicu.

Bitno je da se na situaciju u kojoj se ljudi nalaze dok su u tranzitu kroz Srbiju sagleda kao celinu a ne fokusirajuči se samo na uzak prostor subotičke ciglane. Mediji nam predstavljaju sliku o “jadnim, ranjivim strancima” koji su se nekako, odjemnom stvorili u zimskom pejzažu bez vode, hrane i skloništa. Izostavljajući činjenicu da je jedan od razloga zašto ljudi gladuju jeste to da svaki odlazak do supermarket predstavlja rizik i pretnju, jer ih policija sistematično hvata na putu i uzima njihov novac. Izostavljajući činjenicu da su ljudi “zaglavljeni” u Srbiji zbog visoko čuvanih granica, jakih policijskih kontrola, zbog režima granica koja im u potpunosti isključuje mogućnost “legalnog” putovanja. Takođe, medijski izveštaji izostavljaju činjenicu da premeštanjem ljudi u kampove ne rešava problem: jer problem su granice.

This entry was posted in ZINE: Externalisation of EU migration politics. Bookmark the permalink.